| Subject: Nova knjiga - pentalogija - S R Z |
Author:
Nikola Pesic
|
[
Next Thread |
Previous Thread |
Next Message |
Previous Message
]
Date Posted: 09:09:40 03/07/13 Thu
Рецензија: Драган Ј. Ристић
МАЛЕНКОСТ ЖИВОТА
Приликом примања Нобелове награде за књижевност Иво Андрић је у својој Беседи рекао и ово: ... испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида људи причају људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје... Да ли ће се писац распричати надугачко и створити роман, или ће неком кратком формом обележити ову нашу стварност, остаје свакоме на вољу. Никола Пешић се свесно определио за најкраће књижевне форме. Он стално бележи своја запажања, размишљања, утиске, а у којој ће се књи-жевној форми то оваплотити, не зависи од њега: некад изнедри афоризам, некад кратку причу, епиграм, епитаф, хаику, сенрју, танку, загонетку, ана- грам ... Зато је одлучио и да их све стави у једну књигу. Књигу под заједнич- ким насловом СРЖ где ће нам и само име сугерисати шта то читамо. А не можемо и не треба да је прочитамо одједном. Језгровитост израза тражи размишљање. Ова књига свакако не припада приповеткама, романима и другим преамбициозним делима, каквих је код нас сваке године све више.
Пешићева интересовања и реаговања су разуђена, књижевне форме које он користи су често намерно недоречене, препуштене читаоцима да их у мислима допишу, да их реше или их у нашој друштвеној збиљи препознају. Далеко је то од поплаве фантазмагоричних романа који су данас популарни, који се највише продају, по њима филмови снимају... Али они се прочитају и забораве, а најкраће књижевне форме, које нам Пешић представља у књизи СРЖ, натераће нас да застанемо, посветимо им више пажње и да стекнемо накнадни увид у право лице стварности. А у овој нашој стварности заиста не недостаје ни апсурдности ни гротескности!
Вратимо се опет Андрићевој Беседи: Свак прича своју причу по својој унутарњој потреби, по мери својих наслеђених или стечених склоности; свак сноси моралну одговорност за оно што прича, и сваког треба пустити да слободно прича. А ишчашеност овог нашег времена тражи и ишчашено писање о њему. Пешић не само да прича, иронично дијагностикује стање у друштву, он и поставља питања, чак и загонетке. А за тако нешто најбоља је краткоћа и шкртост у речима. Он као да се држи немачке пословице У краткоћи је зачин (In der Kόrze liegt die Wόrze) и читаоца наводи на асоцијативно читање. На минималном простору Пешић оставља максималan утисак. То наравно не би требало да је на маргини књижевног стваралаштва, што је, на жалост, код нас често случај!
У I делу књиге су Пешићеве најкраће приче, под називом ПРАЗНЕ РЕЧИ. Овај необичан наслов аутор црпи из анаграма РАЗНЕ ПРИЧЕ. Пешић је, на пример, и својеврсни рекордер у писању најкраће кратке приче. Званично, најкраћа је носила назив РАТ, а цео текст је гласио Не ! Пешић се досетио још краће приче ЈА, чији је текст Го ! Довољно да одрази кризу и немаштину у којој живимо. Наравно, ту су и сатиричне и загонетне приче код којих се треба добро замислити да би се схватиле. А те речи нису стварно празне. Оне су, попут карикатуре, такорећи без речи.
II део са насловом ЦАКЕ БЕЗ ДЛАКЕ Пешић је посветио епиграмима и епитафима, опет кроз сатиру и хумор у стиху, шалећи се и на свој рачун, на пример, епиграмом:
ДИВЉЕЊЕ
Понекад се сам себи задивим,
поред свега ја још увек живим!
али и епитафом, испеваном уопште човеку:
Овде лежи човек који
више смрти се не боји!
III део књиге чине најкраће јапанске књижевне форме:танка, лирско петостишје са 31 слогом (5-7-5-7-7), најпопуларнија форма данас у Јапану, са традицијом дугом 14 векова, хаику, најминималнија и у свету најраширенија јапанска песничка форма (5-7-5 слогова), сенрју, шаљиви хаику, хаибун, комбинација прозе и хаикуа. То је поглавље РАДОСТ ЖИВОТА којим на посебан начин примећује свет у коме живимо хватајући тренутак истине:
Откуцава сат -
од живота откида
делић по делић
али и спознаје реалност пролазности:
Читав живот
у ишчекивању тако
кратке смрти
а ефектном танком и дочарава историјски тренутак:
Милански едикт-
дух Цара Константина
зове вернике
колевка Византије
и папу очекује
У IV делу, названом НА СВА ЗВОНА, Пешић је, стварајући акростих ПЕХАРа, ређао афоризме одабравши за сваки дан у години по један. Ту поред уобичајених политичких, има и афоризама о животу, попут ових:
Живот је игра, кад и како ти свирају!
*
Сви су ми пожелели дуг живот, а нико ме није питао имам ли за толико!
Живот је попут писменог састава,
таман га разрадиш дође време за закључак!
*
Млади би да живе у иностранству, али тамо се ради !
*
Био је незаменљив. Таквих је пуно гробље!
*
Боље је да о вама ударе на сва звона,
него да то чине минутом ћутања !
*
V део, под називом ЧАР ЗА ДАР посвећен је разоноди, тј. енигматици у којој је приказано најпре класично загонеташтво кроз ауторску загонетку, а потом и новинско кроз разне облике и врсте загонетака.
Која је то школа радости и плача,
aл у којој нема ђака понављача?
упитао је читаоце, терајући их да размишљањем нађу решење - живот.
У другом поглављу овог дела обрадио је близу три стотине врста и модалитета новинских загонетака. Запажамо и једну ретку хронограмну честитку:
DOČEKAJTE NOVU GODINU
I SVIMA PUNO SREĆE!
па ће мудри читоци пронаћи и годину издања ове књиге, сабирањем лати- ничних слова поруке попут римских бројева.
У додатку плус приказан је својеврсни хнумороскоп, тј цифроскоп јер се судбина човека везује за цифру животног циклуса. Овај последњи део књиге подстиче стварање, али и продужава живот јер читалац нема времена да размишља о проблемима који га свакодневно тиште.
Ово је збиља, како сам аутор каже, Благотворни лек да се од сурове стварности побегне у неки други, много лепши свет, а бриге забораве док ране не зацеле!
Пешићева пенталогија +, како је он назива, уствари је збирка са десетак врсти кратких форми. Она се не чита у једном даху, попут новела и романа, већ постепено, током читаве године, уз промишљање загонетног решења, са уживањем у времену и простору. Свака реч има овде своју тежину, свака реч мора бити егзактно тачна, или како би за те кратке форме рекао Вилијам Фокнер: Имате мање простора да будете аљкави и небрижљиви. У њима има мање простора за бофл. Наоко, све изгледа једноставно па имате утисак да би свако од читалаца могао ово написати. А то заправо могу само мајстори језгровитости и селективности, мајстори у сажимању битних људских искустава.
У Нишу, децембра 2012.
[
Next Thread |
Previous Thread |
Next Message |
Previous Message
]
| |
Feedback: 